Фискални рачун који издаје обвезник ПДВ сматра се рачуном у смислу Закона о ПДВ

ФИСКАЛНИ РАЧУН КОЈИ ИЗДАЈЕ ОБВЕЗНИК ПДВ СМАТРА СЕ
РАЧУНОМ У СМИСЛУ ЗАКОНА О ПДВ

У „Службеном гласнику РС“, бр. 127/21 од 24. децембра 2021. године, објављен је Правилник о изменама и допунама Правилника о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник о изменама и допунама ППДВ) који је ступио на снагу наредног дана од дана објављивања, тј. 25. децембра 2021. године.

Измене се претежно односе на усклађивање одредaбa Правилника о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 37/21, 64/21) са Законом о фискализацији („Службени гласник РС“, бр. 153/20, 96/21) и, у мањој мери, са прописима у области електронског фактурисања. 

Најбитнија измена прописана је чланом 5. Правилника о изменама и допунама ППДВ, којом се мења члан 198. Правилника о порезу на додату вредност према којој ће се фискални рачун који издаје обвезник ПДВ који евидентира промет добара и услуга преко електронског фискалног уређаја, у складу са законом којим се уређује фискализација, сматрати рачуном у смислу Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/04, . . . и 153/20 – у даљем тексту: Закон о ПДВ).

Да би се фискални рачун сматрао ПДВ рачуном, мора да садржи одређене податке, што је, такође, уређено Правилником о изменама и допунама ППДВ.

Чланом 42. став 1. Закона о ПДВ прописано је да је обвезник дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга. Ставом 3. истог члана експлицитно је прописано да обавеза издавања рачуна постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ. У складу са чланом 5. Закона о фискализацији, фискални рачун је фискални документ којим се потврђује да је појединачно остварени промет на мало, укључујући и примљени аванс за будући промет на мало, евидентиран у електронском фискалном уређају. Правилником о врстама фискалних рачуна, типовима трансакција, начинима плаћања, позивању на број другог документа и појединостима осталих елемената фискалног рачуна („Службени гласник РС“, бр. 31/21, 99/21 – у даљем тексту: Правилник о врстама фискалних рачуна), прописане су две врсте фискалног рачуна: фискални рачун за промет и фискални рачун за аванс.

У складу са наведеним, фискални рачун за промет и фискални рачун за аванс сматраће се рачуном у смислу Закона о ПДВ, уз услов да исти садржи податак о ПИБ примаоца фискалног рачуна. 

Изузетак од наведеног је случај када је за промет добара и услуга за који се издаје фискални рачун извршено авансно плаћање. Уколико је исто извршено:

1. У потпуности – фискални рачун за промет неће се сматрати рачуном у смислу Закона о ПДВ;

2. Делимично – фискални рачун за овај промет се не сматра рачуном у смислу Закона о ПДВ али само у делу плаћеног аванса.

Другим речима, уколико је за извршени промет у потпуности наплаћена накнада унапред, односно пре извршеног промета, фискални или други рачун који је издат за аванс ће се сматрати рачуном у смислу Закона о ПДВ. Наведено је превасходно важно из аспекта услова на остваривање права на одбитак претходног пореза прописаног чланом 28. Закона о ПДВ.

Следећи исти принцип, у ситуацији када обвезник ПДВ изврши наплату дела накнаде пре извршеног промета, фискални рачун за извршени промет се сматра рачуном али само у делу накнаде која није наплаћена авансно, док ће се фискални или други рачун који је издат за авансно плаћену накнаду сматрати рачуном из аспекта Закона о ПДВ.

Напомињемо да изменама и допунама ППДВ, уколико је за промет добара издат фискални рачун, дата је могућност да обвезник ПДВ изда и рачун у складу са чланом 42. Закона о ПДВ, с тим што се у овом случају у ПДВ рачуну не исказују подаци из члана 42. став 4. тач. 6) – 10), односно исти не садржи податке о:

1. Износу основице,

2. Пореској стопи која се примењује,

3. Износу ПДВ који је обрачунат на основицу,

4. Напомени о одредби Закона о ПДВ на основу које није обрачунат ПДВ,

5. Напомени да се за промет добара и услуга примењује систем наплате.

У овом рачуну мора бити исказан податак о укупном износу накнаде за промет (са ПДВ), као и податак о броју фискалног рачуна.

Овај рачун се не уноси у евиденцију о ПДВ, нити у преглед обрачуна ПДВ. Додатно, наведена могућност се не односи на издавање авансних рачуна.

У складу са чланом 7. Правилника о изменама и допунама ППДВ, подаци о обрачунатом ПДВ исказаном у фискалном рачуну који се сматра рачуном у смислу Закона о ПДВ као претходном порезу исказују се почев од подношења пореске пријаве за порески период децембар 2021. године, односно октобар – децембар 2021. године. Примена ове одредбе се односи како на фискалне рачуне за промет, тако и на фискалне рачуне за аванс (уколико се, наравно, сматрају рачуном у смислу Закона о ПДВ).

На основу новоуведеног члана 180а Правилника о ПДВ, фискални рачун који се издаје у складу са законом којим се уређује фискализација, а који садржи податак о ПИБ примаоца фискалног рачуна, не мора да садржи остале податке из члана 42. став 4. Закона о ПДВ и Правилника о ПДВ, који нису обавезни подаци у складу са прописима којима се уређује фискализација.

Другим речима, фискални рачун који се издаје у складу са Законом о фискализацији и садржи ПИБ примаоца фискалног рачуна (корисника испоручених добара, односно услуга, у складу са чланом 5. став 2. тачка 5) Закона о фискализацији), не мора да садржи податке који нису експлицитно прописани Законом о фискализацији (примера ради, назив и адресу примаоца рачуна).

О овој и осталим изменама и допунама Правилника о ПДВ детаљније можете прочитати у „Привредном саветнику“ бр. 24/21.