Осигурање од повреда на раду и професионалних болести
У Привредном саветнику бр. 10/23 писали смо о новом Закону о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр. 35/23, у даљем тексту: Закон), који је ступио на снагу 7. маја 2023. Године. У том чланку нагласак смо ставили на новине у односу на Закон о безбедности и здрављу на раду (101/2005, 91/2015, 113/017 – у даљем тексту: Ранији закон), који је престао да се примењује ступањем на снагу Закона.
У међувремену, значајан број претплатника јавио нам се са питањем да ли су ступањем на снагу Закона послодавци дужни да запослене осигурају за случај повреда на раду и професионалних болести. При томе се напомиње да су сада прописане и казнене одредбе за послодавца који запослене не осигура за случај повреда на раду и професионалних болести, ради обезбеђивања накнаде штете.
Одредбама члана 67. Закона прописано је да је послодавац је дужан да запослене осигура за случај повреда на раду и професионалних болести, ради обезбеђивања накнаде штете.
Финансијска средства за осигурање падају на терет послодавца.
Одредбе члана 67. Закона не представља новину у односу на одредбе члана 53. Ранијег закона, тако да нема разлога за бригу и хитно поступање. Послодавци су дужни да организују своје пословање у складу са новим Законом у року од две године од дана ступања на снагу Закона, односно најкасније до 7. маја 2025. године.
Поред тога, треба имати у виду да су одредбе члана 67. став 3. Закона и члана 53. Ранијег закона суштински не разликују, односно да је прописано да се услови и поступци осигурања од повреда на раду и професионалних болести запослених уређују се законом.
Према томе, колективно осигурање запослених од повреда на раду и професионалних болести још увек је само могућност, а не и обавеза послодавца, о чему је и Министарство рада и социјалне политике дало мишљење бр. 011–00–521/2009–02 од 9.02.2009. године, које смо објавили у „Привредном саветнику“, бр. 11/09, на страни 168.
„Како није донет закон којим би били прописани услови и поступци осигурања од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом запослених, у овом тренутку не постоји могућност да послодавци поступе у складу са одредбама члана 53. Закона.“
Иако је ово мишљење донето пре много година, оно може и даље да се примењује, имајући у виду то да се одредбе с тим у вези нису мењале, а да закон којим би били прописани услови и поступци осигурања од повреда на раду и професионалних обољења још увек није донет и неизвесно је када ће бити донет.
Крајем 2019. године било је најављено доношење Закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете којим је требало да буде уведена обавеза за све послодавце да осигурају своје запослене од повреда на раду без обзира на делатност и послове које радници обављају, а све у циљу да се радницима и њиховим породицама омогући да, у случају несреће на раду, лакше наплате одштету, за разлику од тренутне ситуације, када се неретко дешава да своја права могу остварити једино судским путем.
Указујемо на то да многи послодавци који брину о својим запосленим већ имају закључене уговоре о колективном осигурању од повреда на раду и професионалних болести, а нарочито у делатностима где постоји већи ризик од повреда на раду и професионалних болести.
Циљ Закона је да се осигура безбедност и здравље на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној средини. По нашем мишљењу, не треба чекати закон чије доношење није орочено, а неизвесно је и када ће бити донет, већ би послодавци требало да осигурају своје запослене.
У прилог томе говори и чињеница да се на премије колективног осигурања запослених од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција, не плаћа порез на доходак грађана. Наиме, према одредбама члана 14б. Закона о порезу на доходак грађана, у случају када послодавац плаћа премију за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција, ово плаћање не сматра се зарадом.
Колективно осигурање живота за случај смрти запосленог услед болести, под условом да послодавац премију за овај вид осигурања плаћа за све запослене је изузето из зараде запослених, односно не опорезује се као зарада.
Напомињемо да се сви остали видови животног осигурања запослених (осим колективног осигурања живота за случај смрти запосленог услед болести) и даље порески третирају као зарада.
