ИЗМЕНЕ У НАЦРТУ ЗАКОНА О РАЧУНОВОДСТВУ НАКОН ЈАВНЕ РАСПРАВЕ

У ПС 10/2026 објавили смо чланак о нацрту новог Закона о рачуноводству који је писан на основу текста нацрта овог Закона пре одржане јавне расправе.

Након одржане јавне расправе и пристиглих коментара, примедби и препорука Министарство финансија је објавило Извештај о спроведеној јавној расправи о нацрту Закона о рачуноводству. Овај документ је доступан на: https://www.mfin.gov.rs/propisi/nacrt-zakona-o-raunovodstvu 

У том документу су наведени прихваћени предлози добијени у току трајања јавне расправе (најзначајније смо болдирали) који ће бити уграђени у нову верзију Закона: 

1. дефиниције: 
   А. у оквиру дефиниције обвезника примене Нацрта закона, као и у целом тексту уз субјекте – банке, додате су зарез и речи: „односно кредитна институција“; 
   Б. укључена је и дефиниција „пружања рачуноводствених услуга“, јер је услед увођења обавезе осигурања пружалаца рачуноводствених услуга неопходно јасно разграничити који послови се осигуравају; 
   Ц. термин „јавних друштава, односно друштава која се припремају да постану јавна, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала”, у тексту Нацрта закона замењен је термином: „издаваоца чије су хартије од вредности укључене у трговање на регулисаном тржишту”;
2. у оквиру чл. 5. и 6. Нацрта закона на свим местима је наведено да се ради о „нето пословном приходу“;
3. прецизирано је поступање матичног правног лица  у случају када за разврставање своје групе користи неконсолидоване податке и пореди их са критеријумима из закона (нето пословним приходима и вредности укупне активе, увећаним за 20%);
4. за документе у облику електронског записа додати су и формати XML, JSON;
5. као основ за књижење пословне промене додат је и спољни приказ електронског документа креираног у систему којим управља орган Републике Србије у складу са законом;
6. код прецизирања лица које саставља рачуноводствену исправу узет је у обзир и специфичан начин креирања електронских докумената у систему којим управља орган Републике Србије (исто важи и за потписивање таквих докумената);
7. код прописивања ко не може да ради контролу рачуноводствених исправа обрисан је додатак „по правилу”;
8. у оквиру набрајања пословних књига наведена је и ванбилансна евиденција;
9. у текст Нацрта закона поново је унета је одредница да се дневник благајне затвара се на крају сваког радног дана и доставља се на контролу и након тога на књижење истог, а најкасније наредног радног дана;
10. из кривичних дела која онемогућавају лицу да му буде поверено вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја искључена су кривична дела по основу „јавног реда и мира”;
11. прецизирано је да се Регистар пружалаца рачуноводствених услуга води у електронском облику, као и да се у оквиру тог Регистра  воде основни статусни подаци о пружаоцима рачуноводствених услуга, подаци о издатим, односно одузетим дозволама за пружање рачуноводствених услуга, као и подаци о лицима запосленим код пружаоца рачуноводствених услуга који имају професионално звање у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа;
12. прецизирано је да се промене које се односе на упис у Регистар новог лица са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије врше на основу сагласности Kоморе о испуњености услова из става 2. тачкa 3)  и става 6. тачка 3) члана 18. и члана 16. став 5. и да је Aгенција за привредне регистре дужна да најмање једном недељно обавештава Kомору о свим променама података из става 17. овог члана;
13. код привредног друштва, односно предузетника који има регистровану претежну делатност пружања рачуноводствених услуга а који у току пружања рачуноводствених услуга престане да испуњава услов за добијање дозволе за пружање рачуноводствених услуга и дужан је да најкасније у року од три месеца од настанка тих околности испуни услове за добијање дозволе и да о томе обавести Комору, прецизирано је да у том периоду не може да закључује нове, нити да обнавља постојеће уговоре о пружању рачуноводствених услуга и да саставља финансијске извештаје у оквиру послова из члана 16. став 1. овог закона;
14. у вези са спровођењем континуираног професионалног усавршавања лица из става 2. тачка 3), односно става 6. тачка 3) члана 18. Нацрта закона, прихваћено је да се преформулише одредба става 27. овог члана, а такође уведена је и обавеза континуираног професионалног усавршавања за лица из члана 78. овог закона;
15. у вези са одузимањем дозволе пружаоцима рачуноводствених услуга у делу који се тиче кршења норми које регулишу спречавање прања новца и финансирање тероризма, у тексту Нацрта закона обрисан је следећи део: „а на основу правоснажне пресуде надлежног суда”, односно враћено је решење из постојећег Закона о рачуноводству; 
16. у вези са чланом 20. Нацрта закона који регулише питање осигурања од одговорности пружалаца рачуноводствених услуга велики број коментара је био у правцу укидања ове обавезе (брисања целог члана), али је стигао и значајан део коментара који подржавају ову обавезу, уз предлоге да се другачије регулише основица за утврђивање износа најниже суме осигурања. У том смислу је урађена преформулација, на начин да се износ најниже суме осигурања на основу које се плаћа премија осигурања за појединачни осигурани случај за сваку пословну годину утврђује на основу 50% од укупног збира цена за уговорене рачуноводствене услуге из става 1. овог члана на основу свих уговора закључених у претходној години; 
17.  у вези са чланом 21. Нацрта закона који регулише извештавање пружалаца рачуноводствених услуга према Комори овлашћених ревизора стигао је велики број коментара. Део коментара је био усмерен ка потпуном укидању ове обавезе (што би, између осталог, онемогућило праћење рада ове струке на нивоу државе и могућности доношења корективних мера), док је највећи део коментара садржао захтев да се тим извештавањем не угрози поверљивост података и не наруше конкурентски односи између појединих пружалаца рачуноводствених услуга, као и да се део података већ налази код одређених државних органа (наводећи Агенцију за привредне регистре). Имајући у виду наведено, примедба је прихваћена на начин да је допуњен овај члан - у смислу прецизирања података који се траже у извештају, увођења правила за коришћење и чување тих података од стране Коморе, тиме што је прописано да је Комора дужна да чува као поверљиве све податке, чињенице и околности које је прибавила у обављању послова у складу са одредбама овог закона;
18.  с обзиром да је дозвољено при слању ИОС-а навести да се са становишта повериоца потраживање сматра усаглашеним ако дужник не одговори у предвиђеном року, додат је захтев да се у Напоменама уз финансијске извештаје обелодане и подаци о:
    • броју и укупном износу потраживања која се сматрају усаглашеним услед недостављања примедби дужника у остављеном року и њихов однос према броју и укупном износу потраживања;
    • броју и укупном износу обавеза које се сматрају усаглашеним услед недостављања примедби у остављеном року и њихов однос према броју и укупном износу обавеза; 
19. код обвезника примене МСФИ, када су у питању издаваоци чије су хартије од вредности укључене у трговање на регулисаном тржишту, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, обрисана је одредница: „независно од величине“;
20. у члану 28. Нацрта закона за обвезнике примене подзаконског акта који доноси министар надлежан за послове финансија промењен је назив члана у: „Примена националне рачуноводствене регулативе“ и обрисано посебно навођење других правних лица, јер је заузет став, да правила за избор рачуноводствене регулативе сходно одређеној величини важе и за друга правна лица;
21. у члану 30. Нацрта закона додатно је прецизирано да је привредно друштво, односно предузетник којем је поверено вођење пословних књига, дужан да, на захтев правног лица, односно предузетника који му је поверио вођење пословних књига, у року од пет радних дана, достави том правном лицу, односно предузетнику његове рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје;
22. у вези са ванредним финансијским извештајима додатно је регулисано и питање њиховог састављања у случају брисања обвезника примене Закона о рачуноводству: предузетник, огранак страног правног лица, стечајна маса, као и правна лица над којима се сагласно прописима које примењују не спроводи поступак стечаја или ликвидације, са стањем на дан који претходи дану решења о брисању из надлежног регистра;
23. у свим члановима Нацрта закона који се односе на извештавање о одрживости извршено је уједначавање у смислу да се за обавезност или изузећа не користи „укупан приход“, већ „нето пословни приход“;
24. у члану 40. Нацрта закона изузет је предузетник од потписивања годишњег извештаја о пословању и консолидованог годишњег извештаја о пословању, јер предузетници нису у обавези да састављају ове извештаје;
25. у члану 43. Нацрта закона прецизирано је да је Народна банка Србије изузета од обавезе састављања извештаја о одрживости (слично решење као и у актуелном Закону о рачуноводству где је Народна банка Србије изузета од обавезе састављања нефинансијског извештаја);
26. у члану 44. Нацрта закона прецизирано је да се ради о извештају о провери тог консолидованог извештаја о одрживости и да се изузеци из овог члана примењују и на друштва од јавног интереса у смислу закона којим се уређује ревизија;
27. у члану 46. Нацрта закона извршено је раздвајање постојећег става 16. како би текст био јаснији, прегледнији и лакши за примену од стране обвезника извештавања; 
28. у члану 47. Нацрта закона прецизирано је да је матично правно лице истовремено зависно правно лице свом матичном правном лицу;
29. у члану 49. Нацрта закона преформулисано је да није у питању састављање, већ објављивање извештаја о одрживости од стране зависног правног лица, односно огранка;
30. у члану 56. Нацрта закона којим се регулише објављивање извештаја о информацијама о порезу на добит прецизирано је да се информације објављују на сајту Агенције, а не Регистра финансијских извештаја;
31. у члану 60. Нацрта закона извршене су следеће измене: изјаву о неактивности једино, ако испуњавају услове, могу поднети микро правна лица, а такође, финансијске извештаје, поред законског заступника, потписује и одговорно лице за састављање финансијских извештаја из чл. 15. и 16. овог закона;
32. у  члану 62. Нацрта закона извршена је допуна у смислу да правно лице, односно предузетник може да захтева и замену јавно објављеног Статистичког извештаја и других јавно објављених података уз финансијски извештај;
33. члан 64. Нацрта закона допуњен је у смислу да се у оквиру Регистра финансијских извештаја води и посебна база за статистичке потребе; 
34. у коментарима је било предлога да се остави довољно времена пружаоцима рачуноводствених услуга да своје пословање ускладе са новим захтевима у Нацрту закона. У том смислу, рок за усклађивање продужен је на 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона (у односу на иницијалних годину дана). 

Предлог да се уведе обавезно лиценцирање за сва лица која се баве рачуноводственим пословима без обзира да ли се баве професионалним пружањем рачуноводствених услуга (у оквиру привредних друштава или предузетника регулисаних законом) или су запослени у компанијама (интерно рачуноводство) није прихваћен. Имајући у виду да обавезно лиценцирање није захтев ЕУ регулативе, нити међународних стандарда у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, као и да исто представља значајан финансијски и административни терет за преко 50.000 правних лица и предузетника, негативно утиче на међународне компаније и инвестициони амбијент у Србији, и да није доминантна пракса у државама чланицама ЕУ, МФИН је навело: сматрамо да не постоје регулаторни, економски, нити било који други разлози који би оправдали прихватање иницијативе за увођење обавезних лиценци за све који воде пословне књиге и састављају финансијске извештаје у Републици Србији.

Прихваћене примедбе биће уграђене у текст Нацрта закона, након чега ће исти бити послат Европској комисији, како би након прибављања мишљења текомисије, био достављен Влади ради разматрања и усвајања.