ПРЕГЛЕД ПУБЛИКАЦИЈА

КОМЕНТАР ЗАКОНА О РАЧУНОВОДСТВУ И РЕВИЗИЈИ

-са прилозима IV, VII и VIII Директиве Европске уније-

 


Цена са ПДВ: 2.000 динара


Преузимање предрачуна путем Интернета

 

Јун 2006.

Ненад Урошевић, мр Милан Неговановић, Небојша Станковић

Директор и одговирни уредник
др Ратомир Ћировић

 

КОМЕНТАР ЗАКОНА О РАЧУНОВОДСТВУ И РЕВИЗИЈИ
- са прилозима IV, VII и VIII Директиве Европске уније -

Привредни саветник, Београд, јун 2006,
обим: 239 страна, ISBN 86-7323-045-4

Цена са ПДВ: 2.000 динара

 

ПРЕДГОВОР

Закон о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС“, бр. 46/2006) чији коментар заједно са текстовима директива Европске уније о рачуноводству и ревизији (IV, VII и VIII директива) дајемо у овом приручнику, историјски је значајан за нашу рачуноводствену професију из више разлога. Пре свега, реч је о првом закону из области рачуноводства и ревизије који је донела Народна скупштина Републике Србије, јер су сви досадашњи закони који су уређивали ову материју били доношени од стране савезног законодавства, што је случај и са претходним законом. Овај закон је у правом смислу реформски закон јер доноси значајне новине у регулативи и организацији рачуноводствене професије код нас. Њиме се успостављају нове институције (Комора овлашћених ревизора и Национална комисија за рачуноводство) чији је циљ развој ове професије и даља хармонизација са међународном рачуноводственом регулативом и правним тековинама (acquis communautaire) Европске уније, чијем учлањењу тежи Република Србија.
Овим законом успостављају се нова решења која се односе на:

  • прописивање стручних звања из области ревизије и интерне ревизије;
  • дефинисање одговорности управе предузећа за тачност и законитост вођења пословних књига и за финансијске извештаје;
  • правила за оснивање предузећа за ревизију и давање и одузимање дозвола за рад тих предузећа;
  • поступке надзора предузећа за ревизију;
  • надлежности Коморе овлашћених ревизора, која ће решавати значајна питања од јавног интереса, пре свега у вези са стицањем звања овлашћеног ревизора, што представља значајну новину у односу на претходни закон, као и прописивање Националне комисије за рачуноводство.

Новину у односу на ранији закон представља изостављање прописивања услова да се вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја може поверити само лицима са законом прописаним стручним звањима, чиме је извршено усклађивање са прописима других земаља и правним тековинама ЕУ, као и усклађивање са Законом о привредним друштвима, Законом о предузетницима и другим законима који уређују пословање привредних субјеката, којима је прописана одговорност управе, менаџмента и других органа привредног субјекта за уредно вођење пословних књига, састављање и обелодањивање финансијских извештаја. С тим у вези, уместо законског прописивања која лица могу да воде пословне књиге и састављају финансијске извештаје, законом је то овлашћење пренето на органе привредног друштва и другог пословног субјекта, који општим актом прописују услове у погледу школске спреме, радног искуства, професионалног звања и других квалификација за лица којима ће поверити вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја.

Значајну новину у односу на ранији закон представља давање могућности малим правним лицима и предузетницима да вођење пословних књига и процењивање билансних позиција не морају да врше уз обавезну примену МРС/МСФИ, већ могу одлучити да за то примењују посебан пропис који на основу законског овлашћења доноси министар финансија.

Новина у односу на ранији закон је прописивање вођења пословних књига и састављање финансијских извештаја за огранке и друге организационе делове страних правних лица која обављају привредну делатност у Републици Србији.

За спровођење овог закона овлашћени су надлежни органи да донесу одговарајућа подзаконска и друга акта, и то:

  1. Влада Републике Србије има следећа овлашћења:
    – на предлог Министарства финансија образује Националну комисију за рачуноводство (члан 60. став 1. Закона);
    – на предлог Министарства финансија, именује председника и шест чланова Националне комисије за рачуноводство, од чега два члана на предлог струковних удружења из области рачуноводства и ревизије, а једног на предлог Народне банке Србије (члан 62. став 1. Закона);
  2. Министар финансија доноси следећа подзаконска акта:
    – прописује начин признавања, мерења и процењивања имовине и обавеза, прихода и расхода малих правних лица и предузетника, који не примењују МРС, односно МСФИ, у складу са законском и професионалном регулативом (члан 2. став 7. Закона);
    – доноси решење о утврђивању превода МРС, МСФИ и МСР које се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ (члан 3. став 2. Закона);
    – доноси решење о давању сагласности на програм за полагање испита за стицање професионалног звања овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор који утврђује Комора овлашћених ревизора, које се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ (члан 5. став 3. Закона);
    – прописује контни оквир и садржину рачуна у контном оквиру, на начин који обезбеђује пуну примену МРС/МСФИ – за привредна друштва, задруге, предузетнике, берзе и брокерско-дилерска друштва, као и за друга правна лица (члан 15. став 2. тачка 1) Закона);
    – прописује начин и рокове вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем (члан 19. став 2. Закона);
    – прописује садржину и форму образаца финансијских извештаја за потребе јединственог информисања и статистичке обраде за: 1) привредна друштва, задруге, предузетнике и друга правна лица; 2) берзе и брокерско-дилерска друштва (члан 26. став 1. Закона);
    – прописује начин вршења контроле финансијских извештаја малих правних лица и предузетника (члан 37. став 4. Закона);
    – прописује садржину Регистра предузећа за ревизију (члан 44. став 2. Закона);
    – прописује образац легитимације овлашћеног лица Министарства финансија које врши инспекцијски надзор над радом предузећа за ревизију (члан 63. став 2. Закона);
  3. Гувернер Народне банке Србије доноси следећа подзаконска акта:
    – прописује контни оквир и садржину рачуна у контном оквиру, на начин који обезбеђује пуну примену МРС/МСФИ – за Народну банку Србије, банке и друге финансијске организације, друштва за осигурање, даваоце финансијског лизинга, добровољне пензијске фондове и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима (члан 15. став 2. тачка 2) Закона);
    – прописује садржај и форму образаца финансијских извештаја за Народну банку Србије, банке и друге финансијске организације, друштва за осигурање, даваоце финансијског лизинга, добровољне пензијске фондове и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима (члан 26. став 2. Закона);
    – прописује ближе услове и начин пријема, контроле и обраде финансијских извештаја, и давање података из тих извештаја, као и накнаду за обављање тих послова (члан 34. Закона);
    – прописује ближе услове и начин вођења регистра података о бонитету правних лица и предузетника, давања података и мишљења о бонитету, као и накнаду за давање података и мишљења о бонитету (члан 36. Закона);
  4. Комора овлашћених ревизора доноси следећа подзаконска акта:
    – уз сагласност министра финансија, прописује услове за стицање, продужавање и одузимање лиценци за обављање послова ревизије финансијских извештаја овлашћеним ревизорима (члан 39. став 2. Закона);
    – доноси програм за стицање професионалних звања, као и правила за континуирано професионално усавршавање, у складу са међународним захтевима за професионално оспособљавање и овим законом (члан 51. став 1. тачка 3) Закона);
    – прописује услове за стицање, продужавање и одузимање лиценци за обављање послова ревизије овлашћеним ревизорима за рад на пословима ревизије финансијских извештаја, у складу са овим законом (члан 51. став 1. тачка 4) Закона);
    – утврђује критеријуме за нострификацију професионалних звања стечених у иностранству (члан 51. став 1. тачка 7) Закона);
    – утврђује критеријуме за образовање цена ревизорских услуга предузећа за ревизију (члан 51. став 1. тачка 9) Закона);
    – уз сагласност Министарства финансија, утврђује висину чланског доприноса, накнаде за спровођење испита и издавање сертификата и лиценци, као и висину накнаде за упис и давање података из регистара које води (члан 59. став 3. Закона).

Законом је прописано да свако правно лице и предузетник доноси општа акта из домена интерне регулативе, која садрже посебна упутства и смернице за вођење пословних књига, рачуноводствену политику за признавање, процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, упутства и смернице за усвајање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, као и друга питања вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја за која је овим законом прописано да се уређују општим актом правног лица, односно предузетника, у складу са законском и професионалном регулативом. За предузетника је прописан изузетак да наведена општа акта може, али не мора да доноси.

Овај закон је концепцијски и по решењима која су у њега уграђена ближи правним тековинама Европске уније из области рачуноводства и ревизије. Правне тековине које наша земља мора да усвоји да би постала чланица Европске уније, чини корпус низа докумената, прописа, препорука и осталих аката. Камен темељац тих правних тековина, из области рачуноводства и ревизије јесу Директиве ЕУ, и то: IV Директива, која уређује састављање појединачних финансијских извештаја привредних друштава у форми друштава капитала; VII Директива, која уређује материју састављања консолидованих финансијских извештаја и VIII Директива, која се бави ревизијом финансијских извештаја и условима за стицање ревизорских звања. Узимајући у обзир чињеницу да ће подзаконски прописи који ће бити донети на основу овог закона, као полазну основу имати наведене Директиве и друге прописе ЕУ, у приручнику је дат превод интегралног, актуелног, пречишћеног текста директива на српски језик са уводним коментаром. Поред тога, дат је и превод Прописа 1606/2002 Европског парламента и Савета ЕУ којим су регулисани усвајање и примена МРС/МСФИ у Европској унији.

С обзиром на то да се наша привреда налази у процесу транзиције, закон је уважио одговарајуће захтеве за увођењем екстерне контроле квалитета и надзора законске ревизије, што треба да допринесе повећању поверења у финансијско извештавање и наше финансијско тржиште у циљу заштите инвеститора и обезбеђење одговарајућег привредног раста.

Уверени смо да ће коментар сваког члана Закона о рачуноводству и ревизији који је дат у приручнику, заједно са преводима текстова актуелних Директива ЕУ из области рачуноводства и ревизије, бити од помоћи рачуновођама, ревизорима, контролним органима и свим осталим заинтересованим лицима у лакшој и потпунијој интерпретацији и примени законских одредби.

 

Издавач