АКТУЕЛНОСТИ У ВЕЗИ САСТАВЉАЊА И ОБЈАВЉИВАЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2022. ГОДИНУ
Приближавањем рокова за састављање и објављивање годишњих финансијских извештаја све више се актуелизује питање примене прописа којим је уређено састављање и достављање годишњих финансијских извештаја за 2022. годину Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) обвезника који су поверили вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја правним лицима и предузетницима који нису уписани у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (у даљем тексту: Регистар).
Посебно је актуелно питање законског третмана финансијских извештаја које ће за 2022. годину доставити Агенцији правна лица и предузетници који су поверили вођење пословних књига другим субјектима који нису уписани у Регистар. У часопису Привредни саветник“ бр. 18/22 указали смо на погрешне и нелогичне одредбе члана 26. став 7. Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу Регистра финансијских извештаја („Службени гласник РС“, бр. 142/20, у даљем тексту: Правилник), којим је прописано да се финансијски извештаји које за своје клијенте достављају правна лица и предузетници који нису уписани у Регистар, сматрају непотпуним и да се као непотпуни објављују на сајту Агенције о чему се обавештава обвезник чији се финансијски извештај објављује.
О новим изменама и допунама Правилника, које је на предлог Агенције усвојило Министарство финансија, чије се објављивање очекује у једном од наредних бројева „Службеног гласника РС“, пишемо у ПС 22 и 23/22 у чланку Актуелности у вези састављања и објављивања годишњих финансијских извештаја за 2022. годину.
У Правилнику ће спорне одредбе члана 26. став 7. Правилника бити брисане и уместо њих биће прописан нови члан 27а који има назив „Поступање са финансијским извештајима састављеним од стране правног лица или предузетника који није уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга“, а који гласи:
„Члан 27а Ако се у поступку провере утврди да финансијски извештај обвезника није састављен од стране правног лица или предузетника уписаног у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, а обвезник је том лицу, односно предузетнику поверио вођење пословних књига и састављање финансијског извештаја у смислу члана 16. став 1. Закона, Регистар без одлагања дописом обавештава обвезника да такав финансијски извештај није састављен на начин прописан законом и да се јавно не објављује. Информацију о допису из става 1. овог члана, Регистар доставља обвезнику на начин из члана 26. став 3. овог правилника”. |
Такође, изменом члана 37. став 1. Правилника, прописује се да Агенција јавно не објављује финансијске извештаје и прописану документацију који су састављени и достављени на начин из чл. 27. и 27а овог правилника или за које није плаћена прописана накнада, а тај недостатак није отклоњен у складу са чланом 26. овог правилника.
За разлику од ранијег члана 26. став 7. којим је прописано да се финансијски извештај који је састављен од стране правног лица и предузетника који нису уписани у Регистар, сматра непотпуним и као такав објављује се на сајту Агенције, новом одредбом члана 27а такав извештај се сматра да није састављен у складу са Законом и неће се објавити на сајту Агенције о чему се обавештава обвезник финансијског извештаја.
У вези са проблемима уписа у Регистар са којима се сусрећу многобројне рачуновође, обраћа нам се вели број колега (не само претплатника). Међу њима је и група грађана који су се удружили под именом Права ревизора и рачуновођа Србије која се са предлогом за одлагање примене члана 18. Закона о рачуноводству обратила Скупштини Републике Србије, а од које смо добили допис у вези са њиховим примедбама и активностима.
Представници ове групе сматрају да због неразумевања надлежних, као и стручних служби, поред бројних апела, молби, дописа, да се продужи рок за упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, који ступа на снагу 01.01.2023.год., неколико хиљада људи ће остати без посла. Правна лица и предузетници који се баве рачуноводственим пословима, који притом редовно измирују порезе и доприносе Држави ће морати да затварају радње, отпуштају раднике, све из разлога што неће успети да се усагласе са чланом 18. Закона о рачуноводству, који предвиђа да регистровани пружаоци рачуноводствених услуга на основу дозволе добијене од Коморе овлашћених ревизора Србије (у даљем тексту КОР) требају да се упишу у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, тачније да имају у радном односу, са пуним радним временом, најмање једног запосленог са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа.
Према статистици која се наводи у њиховом допису из новембра месеца ове године (24.11.2022), од 7.322 правних лица и предузетника који се баве овом делатношћу, у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга уписано је 2.064 правна лица и предузетника, од којих је 22% уписаних са стеченим звањем из последње три године од како је донет Закон, док је 78% уписаних са стеченим звањем из периода 1998–2000 год. Ово је показатељ да постоји проблем код усаглашавања и роком који е дат рачуновођама. Ова статистика је показатељ, да је већина уписаних то право остварила на основу звања од пре 20–25 година.
Из тих података може се закључити да ће у Регистар углавном бити уписана лица која су пред пензијом или су већ пензионисани.
У допису се такође указује на нелогичност да рачуноводствене агенције углавном пружају услуге паушалцима, предузетницима и микро правним лицима, што не оправдава увођење професионалног звања њима, док се од рачуновођа који раде као запослени у великим предузећима професионално звање не захтева.
Рок од три године који је дат за усклађивање са Законом очигледно није био довољан у условима који су постојали у том периоду (пандемија корона вируса, честе измене прописа, вођење двојног књиговодства за све предузетнике, увођење нових обавеза за рачуновође у вези са прописима о спречавању прања новца, архивирању, електронском фактурисању, фискализацији итд.).
У допису се такође указује на могуће злоупотребе (један човек у агенцији која се бави пружањем рачуноводствених услуга би требао да одговара за стотине ФИ) и стварање простора да се угасе мале породичне агенције а даје монопол људима који на основу једног запосленог састављају „исправан и квалитетан“ ФИ.
Текст предлога упућеног Скупштини Републике Србије можете погледати овде.