АКТУЕЛНОСТИ У ВЕЗИ САСТАВЉАЊА И ОБЈАВЉИВАЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2022. ГОДИНУ

Приближавањем рокова за састављање и објављивање годишњих финансијских извештаја све више се актуелизује питање примене прописа којим је уређено састављање и достављање годишњих финансијских извештаја за 2022. годину Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) обвезника који су поверили вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја правним лицима и предузетницима који нису уписани у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (у даљем тексту: Регистар).

Посебно је актуелно питање законског третмана финансијских извештаја које ће за 2022. годину доставити Агенцији правна лица и предузетници који су поверили вођење пословних књига другим субјектима који нису уписани у Регистар. У часопису Привредни саветник“ бр. 18/22 указали смо на погрешне и нелогичне одредбе члана 26. став 7. Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу Регистра финансијских извештаја („Службени гласник РС“, бр. 142/20, у даљем тексту: Правилник), којим је прописано да се финансијски извештаји које за своје клијенте достављају правна лица и предузетници који нису уписани у Регистар, сматрају непотпуним и да се као непотпуни објављују на сајту Агенције о чему се обавештава обвезник чији се финансијски извештај објављује.

О новим изменама и допунама Правилника, које је на предлог Агенције усвојило Министарство финансија, чије се објављивање очекује у једном од наредних бројева „Службеног гласника РС“, пишемо у ПС 22 и 23/22 у чланку Актуелности у вези састављања и објављивања годишњих финансијских извештаја за 2022. годину.

У Правилнику ће спорне одредбе члана 26. став 7. Правилника бити брисане и уместо њих биће прописан нови члан 27а који има назив „Поступање са финансијским извештајима састављеним од стране правног лица или предузетника који није уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга“, а који гласи:

Члан 27а

Ако се у поступку провере утврди да финансијски извештај обвезника није састављен од стране правног лица или предузетника уписаног у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, а обвезник је том лицу, односно предузетнику поверио вођење пословних књига и састављање финансијског извештаја у смислу члана 16. став 1. Закона, Регистар без одлагања дописом обавештава обвезника да такав финансијски извештај није састављен на начин прописан законом и да се јавно не објављује. 

Информацију о допису из става 1. овог члана, Регистар доставља обвезнику на начин из члана 26. став 3. овог правилника”.

 

Такође, изменом члана 37. став 1. Правилника, прописује се да Агенција јавно не објављује финансијске извештаје и прописану документацију који су састављени и достављени на начин из чл. 27. и 27а овог правилника или за које није плаћена прописана накнада, а тај недостатак није отклоњен у складу са чланом 26. овог правилника.

За разлику од ранијег члана 26. став 7. којим је прописано да се финансијски извештај који је састављен од стране правног лица и предузетника који нису уписани у Регистар, сматра непотпуним и као такав објављује се на сајту Агенције, новом одредбом члана 27а такав извештај се сматра да није састављен у складу са Законом и неће се објавити на сајту Агенције о чему се обавештава обвезник финансијског извештаја.

У вези са проблемима уписа у Регистар са којима се сусрећу многобројне рачуновође, обраћа нам се вели број колега (не само претплатника). Међу њима је и група грађана који су се удружили под именом Права ревизора и рачуновођа Србије која се са предлогом за одлагање примене члана 18. Закона о рачуноводству обратила Скупштини Републике Србије, а од које смо добили допис у вези са њиховим примедбама и активностима.

Представници ове групе сматрају да због неразумевања надлежних, као и стручних служби, поред бројних апела, молби, дописа, да се продужи рок за упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, који ступа на снагу  01.01.2023.год., неколико хиљада људи ће остати без посла. Правна лица и предузетници који се баве рачуноводственим пословима, који притом редовно измирују порезе и доприносе Држави ће морати да затварају радње, отпуштају раднике, све из разлога што неће успети да се усагласе са чланом 18. Закона о рачуноводству, који предвиђа да регистровани пружаоци рачуноводствених услуга на основу дозволе добијене од Коморе овлашћених ревизора Србије (у даљем тексту КОР) требају да се упишу у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, тачније да имају у радном односу, са пуним радним временом, најмање једног запосленог са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа.

Према статистици која се наводи у њиховом допису из новембра месеца ове године (24.11.2022), од 7.322 правних лица и предузетника који се баве овом делатношћу, у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга уписано је 2.064 правна лица и предузетника, од којих је 22% уписаних са стеченим звањем из последње три године од како је донет Закон, док је 78% уписаних  са стеченим звањем из периода 1998–2000 год. Ово је показатељ да постоји проблем код усаглашавања и роком који е дат рачуновођама. Ова статистика је показатељ, да је већина уписаних то право остварила на основу звања од пре 20–25 година.

Из тих података може се закључити да ће у Регистар углавном бити уписана лица која су пред пензијом или су већ пензионисани. 

У допису се такође указује на нелогичност да рачуноводствене агенције углавном пружају услуге паушалцима, предузетницима и микро правним лицима, што не оправдава увођење професионалног звања њима, док се од рачуновођа који раде као запослени у великим предузећима професионално звање не захтева. 

Рок од три године који је дат за усклађивање са Законом очигледно није био довољан у условима који су постојали у том периоду (пандемија корона вируса, честе измене прописа, вођење двојног књиговодства за све предузетнике, увођење нових обавеза за рачуновође у вези са прописима о спречавању прања новца, архивирању, електронском фактурисању, фискализацији итд.).

У допису се такође указује на могуће злоупотребе (један човек у агенцији која се бави пружањем рачуноводствених услуга би требао да одговара за стотине ФИ) и стварање простора да се угасе мале породичне агенције а даје монопол људима који на основу једног запосленог састављају „исправан и квалитетан“  ФИ.

Текст предлога упућеног Скупштини Републике Србије можете погледати овде