ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК БЕОГРАД
зависна правна лица:

30.01. 2020.

 

НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ЗА ДОЛАЗАК И ОДЛАЗАК СА РАДА НЕ ПЛАЋАЈУ СЕ СОЦИЈАЛНИ ДОПРИНОСИ НЕЗАВИСНО ОД ПОРЕСКОГ ТРЕТМАНА ОВЕ НАКНАДЕ ПРЕМА ЧЛАНУ 18. СТАВ 1. ТАЧКА 1) ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

 

Министарство финансија  дало је тумачење број 430-00-648/2019-04 од 17. јануара 2020. године које се односи на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, са  становшта пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање, које гласи:

 

       „Поводом вашег дописа број: 2019/4697 од 24. децембра 2019. године, који се односи на порески третман накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, са становишта пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање дајемо одговор:

 

       Према одредби члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02-др. закон, 135/04, 62/06, 65/06-исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-УС, 93/12, 114/12-УС, 47/13, 48/13-исправка, 108/13, 57/14, 68/14-др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19 - у даљем тексту: Закон) нe плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада - до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно (усклађивање неопорезивог износа врши се на годишњем нивоу, а наведени износ је у примени закључно са 31. јануаром 2020. године).

Одредбом члана 13. став 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19) прописано је да основица доприноса за запослене и за послодавце је зарада, односно плата и накнада зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа.

Према одредби члана 105. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-УС, 113/17 и 95/18-др. пропис) зарада из члана 104. став 1. тог закона састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду.

Сагласно одредби члана 105. став 3. Закона о раду под зарадом се сматрају сва примања из радног односа осим, поред осталог, примања из члана 118. тач. 1)-4) тог закона.

Одредбом члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду прописано  је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.

Имајући у виду наведено, на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада не плаћа се порез на доходак грађана у случају када су такве исплате документоване одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.

На накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, на коју запослени има право у складу са општим актом и уговором о раду сагласно одредби члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду (која се не сматра зарадом према члану 105. став 3. Закона о раду), не плаћају се доприноси за обавезно социјално осигурање независно од пореског третмана тих примања према члану 18. став 1. тачка 1) Закона.“