ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК БЕОГРАД
зависна правна лица:

23.03. 2020.

 

 

ДОНЕТА ЈЕ ОДЛУКА О ОГРАНИЧЕЊУ ПРУЖАЊА УСЛУГА У ОБЛАСТИ ТРГОВИНЕ НА МАЛО

 

На основу овлашћења из члана члана 6. став 1. Закона о заштити становништва од заразних болести (,,Службени гласник РС”, број 15/2016) Влада Републике Србије је донела Одлуку о ограничењу пружања услуга у области трговине на мало, које обухватају продају робе и вршење услуга у трговинским центрима и локалима у које се улази из затвореног простора која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 39/2020 од 21. марта 2020. године и истог дана је ступила на снагу.

Подсећамо да је одредбом члана 6. став 1. наведеног закона између осталога прописано да Влада Републике Србије може одређену болест прогласити заразном болешћу чије је спречавање и сузбијање од интереса за Републику Србију, као и одредити одговарајуће мере, услове, начин спровођења, извршиоце и средства за спровођење.

 

1. Ограничење пружања услуга у трговини на мало

Тачком 1. наведене одлуке се забрањује непосредна продаја робе купцима и непосредно вршење услуга корисницима услуга у трговинским центрима и сличним објектима у којима се обавља делатност у области трговине на мало, а која обухвата продају робе и вршење услуга у локалима у које се улази из већег затвореног простора.

Пошто трговински центри имају више локала у којима се продају различите врсте робе: прехрамбени производи, животне намирнице, одећа, обућа, играчке, књиге, и др., а у те локале се улази из већег затвореног простора, од 21. марта 2020. забрањена је непосредна продаја робе купцима. Такође је забрањено непосредно вршење услуга корисницима у трговинским центрима.

 

2. Изузеци од ограничења код пружања услуга у трговини на мало

Одредбама тач. 2. и 3. наведене одлуке прописане су две групе изузетака од забране продаје робе у трговинским центрима и то:

Прва, према којој се мере забране из ове одлуке не односе на друге начине пружања услуга од стране правних лица и предузетника који делатност обављају у трговинским центрима, као што је например, продаја преко друштвених мрежа. То значи се да и у локалима у које се улази из већег затвореног простора може вршити продаја робе на мало али без непосредног контакта са купцима те робе. Независно од од овог изузетка, прописано је да су и субјекти који наставе са обављањем трговине у без непосредног контакта са купцима, дужни да предузимају све превентивне мере, и

Друга, према којој се од примене мера забране прописаних овом одлуком изузимају правна лица и предузетници који обављају делатност у области трговине на мало прехрамбеним производима, односно основним животним намирницама и лековима и медицинским средствима.

То значи да се и у локалима који се налазе у трговинским центрима може вршити непосредна продаја купцима на мало:

а) прехрамбених производа и основних животних намирница, и

б) лекова и медицинских средстава.

 

За трговце који се баве продајом на мало прехрамбених производа и основних животних намирница и лекова и медицинских средстава, а који су изузети од ограничења из наведене одлуке прописана је обавеза да, у односу на запослене и кориснике услуга, примене све превентивне мере од утицаја на безбедност и здравље запослених и корисника услуга, а посебно оне које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.

Такође су ови трговци обавезни да донесу посебан план примене мера, који је саставни део акта о процени ризика који се доноси сагласно Закону о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС", бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. Закон – у даљем тексту: Закон) и прописима из области безбедности и здравља на раду.

Подсећамо да је чланом 4. став 1. тачка 14) Закона прописано да се под актом о процени ризика подразумева акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду.

Oдредбама члана 13. Закона прописано је:

 

„Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање.

Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописује министар надлежан за рад“.

 

На основу овлашћења из члана 13. став 4. Закона министар рада, запошљавања и социјалне политике донео је Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини („Службени гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006, 30/2010 и 102/2015). Наведеним правилником утврђују се начин и поступак процене ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање, које послодавац уређује актом о процени ризика. С друге стране, прописано је да се процена ризика и мере које послодавац утврди обезбеђују применом прописа о безбедности и здрављу на раду и других прописа, а примењују се ради отклањања опасности и штетности на радном месту и у радној околини, односно ради отклањања или смањења ризика, у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Законом су прописане новчане од 800.000 до 1.000.000 динара прекршај који учини послодавац са својством правног лица уколико у писменој форми не донесе акт о процени ризика за сва радна места у радној околини и не утврди начин и мере за отклањање ризика, као и када не измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

За исти прекршај запрећено је новчаном казном од 400.000 до 500.000 динара послодавцу који предузетник, док је за директоре и друга одговорна лица за исти прекршај запрећено новчаном казном од 40.000 до 50.000 динара.

 

3. Ступање на снагу и трајање Одлуке

 

Као што је у уводу наведено, ова одлука је ступила на ступила на снагу 21. марта 2020. године. Тачком 4. ов одлуке длуке прописано је да примена мера из ове одлуке траје док траје ванредно стање проглашено у Републици Србији, односно док траје опасност од ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.