ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК БЕОГРАД
зависна правна лица:

23.03. 2020.

 

 

ДОНЕТА ЈЕ ОДЛУКА О МЕРАМА КОД ПРУЖАЊА УСЛУГА У ТРГОВИНИ НА МАЛО КОЈА ОБУХВАТА ПРОДАЈУ ХРАНЕ И ПИЋА У УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА
И ПРОДАЈУ ХРАНЕ ЗА НОШЕЊЕ

 

На основу овлашћења из члана члана 6. став 1. Закона о заштити становништва од заразних болести (,,Службени гласник РС”, број 15/2016) Влада Републике Србије је донела Одлуку о посебним мерама пружања услуга у области трговине на мало, која обухвата продају хране и пића у угоститељским објектима и продају хране за ношење која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 39/2020 од 21. марта 2020. године – у даљем тексту: Одлука. Одлука је ступила на снагу 21. марта 2020. године.

Подсећамо да је одредбом члана 6. став 1. наведеног закона између осталога прописано да Влада Републике Србије може одређену болест прогласити заразном болешћу чије је спречавање и сузбијање од интереса за Републику Србију, као и одредити одговарајуће мере, услове, начин спровођења, извршиоце и средства за спровођење.

 

1. Посебне мере у области трговине на мало која обухвата продају хране и пића у угоститељским објектима и продају хране за ношење

Одредбама тачке 1. Одлуке прописано је да правна лица и предузетници који обављају делатност у области трговине на мало, која обухвата продају хране и пића ту делатност, односно пружање услуга настављају да обављају уз примену посебне мере заштите запослених и корисника услуга.

Посебна мера заштите запослених  подразумева да се сервирање и послуживање хране и пића гостима не може вршити непосредно у затвореном простору и у простору организованих башти на отвореном.

Сервирање и послуживање хране и пића не може се вршити без обзира на то:

а) да ли гости бивају послужени за столом или се сами послужују изложеним јелима и пићима;

б) да ли гости обедују припремљене оброке у објекту тј. у ресторанима, кафетеријама, ресторанима брзе хране и пића, ресторанима и баровима повезаним са саобраћајем када их обављају одвојене јединице, ресторанима, мензама и кантинама у којима се у организацији послодавца послужују запослени или у било ком другом објекту и башти у којој се та услуга пружа;

в) да ли се гостима послужује кетеринг – ако се послуживање врши непосредно кориснику услуге;

г) да ли гости конзумирају пиће у баровима, кафанама, кафићима, пивницама, тавернама, винаријама, дискотекама, клубовима, сплавовима, кладионицама, коктел салама или у било ком другом објекту и башти у којој се та услуга пружа.

 

2. Начин на који трговци могу продавати храну и пиће

Одредбама члана 2. Одлуке прописано је да правна лица и предузетници који обављају делатност у области трговине на мало, која обухвата продају хране и пића ту делатност, односно пружање услуга могу да наставе пружање услуга послуживања хране и пића уз организовање доставне службе или преко шалтера за пружање услуге без уласка лица којима се пружа услуга у објекте.

Дакле, продаја хране и пића у трговини на мало могу да наставе пружање услуга послуживања хране и пића на два начина:

Први, организовањем доставне службе за производе које наруче потрошачи,  или

Други,  преко шалтера за пружање услуге без уласка лица којима се пружа услуга у објекте.

Без обзира накоји  начин ће бити настављено пружања услуга, сматрамо да сви субјекти на које се односи Одлука треба да на одговарајући начи обавесте потрошаче о том начину пружања услуга. 

 

3. Примена превентивних мера

Тачком 3. Одлуке прописана је обавеза за правна лица и предузетнике (послодавце) на које се односи Одлука да, у односу на запослене и кориснике услуга, примене све превентивне мере од утицаја на безбедност и здравље запослених и корисника услуга, а посебно оне које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 Такође су послодавци обавезни  да донесу посебан план примене мера, који је саставни део акта о процени ризика који се доноси сагласно Закону о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС", бр. 101/2005, 91/2015 и  113/2017 – др. Закон – у даљем тексту: Закон) и прописима из области безбедности и здравља на раду.

Подсећамо да је чланом 4. став 1. тачка 14) Закона прописано да се под актом о процени ризика подразумева акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду.

Oдредбама члана 13.Закона прописано је:

 

„Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање.

Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописује министар надлежан за рад“.

 

На основу овлашћења из члана 13. став 4.  Закона министар рада, запошљавања и социјалне политике донео је Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини („Службени гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006, 30/2010 и 102/2015). Наведеним правилником утврђују се начин и поступак процене ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање, које послодавац уређује актом о процени ризика. С друге стране, прописано је да се процена ризика и мере које послодавац утврди обезбеђују применом прописа о безбедности и здрављу на раду и других прописа, а примењују се ради отклањања опасности и штетности на радном месту и у радној околини, односно ради отклањања или смањења ризика, у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Законом су прописане новчане од 800.000 до 1.000.000 динара прекршај  који учини  послодавац са својством правног лица уколико у писменој форми не донесе акт о процени ризика за сва радна места у радној околини и не утврди начин и мере за отклањање ризика, као и када не измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

За исти прекршај запрећено је новчаном казном од 400.000 до 500.000 динара послодавцу који предузетник, док је за директоре и друга одговрна лица за исти прекршај запрећено новчаном казном од 40.000 до 50.000 динара.

 

4. Ступање на снагу и трајање Одлуке

Као што је већ наведено, Одлука је ступила на снагу даном објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”, тј. ступила је на снагу 21. марта 2020. године. Тачком 4. Одлуке прописано је да примена из Одлуке траје док траје ванредно стање проглашено у Републици Србији, односно док траје опасност од ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.